Aleksandar Savanovic
30 Juni 2018•Ažuriranje: 30 Juni 2018
NOVI SAD (AA) – U Rekoratu Novosadskog univeziteta danas je održan prvi "Dan blizanaca" u organizaciji Centra za bihejvioralnu genetiku Filozofskog fakulteta. Ovom manifestacijom naučnici Centra želeli su da izraze zahvalnost velikom broju blizanaca koji su do sada učestvovali u prvoj blizanačkoj studiji koju sprovode nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, javlja Anadolu Agency.
Blizancima koji su učestvovali u istraživanjima u okviru projekta "Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja", čiji je koordinator prof. dr. Snežana Smederevac, prorektor za nauku Univerziteta u Novom Sadu, uručen je sertifikat o zigotnosti zasnovan na DNK analizama, čime su dobili naučnu potvrdu da li su jednojajčani ili dvojajčani blizanci.
Koordinatorka projekta dr Smederevac navodi da je u studiji ispitano preko 530 punoletnih osoba, a da je u registru blizanaca koji je jedinstven u Srbiji prijavljeno preko hiljadu parova blizanaca.
Osnovni cilj projekta je utvrđivanje udela aditivnih i neaditivnih genskih, kao i deljenih i nedeljenih sredinskih činilaca u razvoju bazičnih osobina ličnosti i kognitivnih sposobnosti.
Svi blizanci koji su obuhvaćeni ovim projektom prošli su ispitivanja istraživača s Odseka za psihologiju i Medicinskog fakulteta. Svaki blizanački prošao je opšti lekarski pregled, uzet im je uzorak za DNK analizu, na osnovu čega se utvrđuje zigotnost, a učestvovali su i u sveobuhvatnom intervjuu, u kom oba blizanca daju osnovne informacije o svojim sličnostima i razlikama, preležanim bolestima, školovanju, porodičnim prilikama tokom odrastanja...
Takođe, u okviru istraživanja blizanci su popunjavali testove za procenu ličnosti i za procenu intelektualnih sposobnosti, ali i učestvovali u testiranju vremena reakcije na prikazivanje određenih stimulusa.
Dr. Smederevac navodi i da je uzajamna korist ovih istraživanja jer svi blizanački parovi koji su prošli testiranja dobijaju rezultate, a u slučaju da se prilikom medicinskog pregleda utvrdi neka bolest postoji mogućnost da se pod lekarskim nadzorom ti problemi saniraju.
"Istraživanja su raznovrsna i mogu imati važne implikacije i na zdravstvena ponašanja, uspešnu ili neupešnu adaptaciju bilizanaca", kaže koordinatorka projekta.
Bliznakinje Ana i Maja Marković iz Svilajnca učestvovale su u ovom projektu Centra za bihejvioralnu genetiku.
"Smatramo da blizanci nisu dovoljno ispitani, da su njihova iskustva nedovoljno istražena i da zbog budućih roditelja blizanaca treba više da se poznaje ta sfera", navodi starija sestra Ana.
Pet minuta mlađa Maja navodi da su kroz ovaj projekat saznale koliko je retko imati blizanca, posebno jednojajčanog i koliko je taj genetski materijal koje dele njih dve jedinstven.
"Iako smo različite osobe, iskustva su nam potpuno ista i doživaljavamo stvari na gotovo identičan način", konstatuje Maja.
Kako kaže, jedna od blizanačkih mana je vezanost.
"Teško ljudi dopiru do nas, pošto već imamo najboljeg druga. I teško je da nađeš još jednog najboljeg druga i partnera koji će to mesto da popuni."
Doc. dr. Nataša Vučinić sa Medicinskog fakulteta zadužena je za molekularno-genetičke analize blizanaca.
"Ovakva istraživanja su značajna kako bi se određeni tipovi ponašanja mogli povezati sa određenim formama gena i kako bi se, prilikom psiholoških testova i molekularno-genetičkih analiza, mogli utvrditi tačni faktori koji doprinose i na koji način ti faktori doprinose formiranju ličnosti i uopšte varijacijama u karakteristikama ponašanja", navodi dr. Vučinić.
Ova manifestacija ujedno je najavila novu fazu istraživanja, ovaj put sa decom jer su do sada učesnici studije bili punoletni blizanci. Ovaj deo projekta startuje od septembra.
