Sanja Janaçkoviç
16 Novembar 2025•Ažuriranje: 17 Novembar 2025
Astronomi iz Srbije i sveta iz svojih domova posmatraju daleke galaksije upravljajući na daljinu najvećim teleskopom u regionu, nazvanom po čuvenom naučniku Milutinu Milankoviću. Teleskop se nalazi na Astronomskoj stanici "Vidojevica" koja je pre dvadesetak godina osnovana na istoimenoj planini kod Prokuplja na jugu Srbije.
Ekipa Agencije Anadolu (AA) posetila je ovu osmatračnicu Astronomske opservatorije u Beogradu.
Od gotovo napuštenog sela Beli Kamen do Astronomske stanice na 1.155 metara nadmorske visine vodi planinski put dug nekoliko kilometara, u ovo doba godine teško prohodan zbog napadalog granja i blata. Bez terenskog vozila osoblje "Vidojevice" ne bi moglo da stiže do svojih radnih mesta.
- Teleskop težak 8,5 tona -
U uslovima visoke vlage tokom novembra redovno se proverava da li u paviljonima s izuzetno osetljivim instrumentima rade grejalice i isušivači vazduha. Osim "Milankovića” teškog osam i po tona i prečnika ogledala stotinu četrdeset centimetara, na stanici postoje i teleskop "Nedeljković" ogledala od šezdeset centimetara i još jedan manji s ogledalom od četrdeset centimetara.
"Jači teleskopi mogu da vide objekte dubokog neba, za razliku od manjih koji služe za posmatranje bliskih fenomena koji se dešavaju u Sunčevom sistemu, planete, asteroide i komete. Jačim teleskopima možemo da gledamo jako daleke galaksije koje se uopšte ne vide golim okom. Pričamo o jako velikim daljinama, možemo reći da nam omogućavaju da vidimo do kraja sveta", kaže Branislav Vukotić.
Izgradnja "Vidojevice", kao nove osmatračnice Astronomske opservatorije u Beogradu, započeta je pre dvadesetak godina.
"Ova lokacija je odabrana za izgradnju stanice zbog povoljnih astro-klimatskih uslova. Dobra je vidljivost objekata na nebu, mogu da se vide dobro detalji na tim nebeskim objektima", objašnjava Vukotić.
Teleskop "Milanković" stigao je na stanicu pre devet godina i već prva snimanja potvrdila su kvalitet mehanike i optike.
"Ova lokacija je izabrana za izgradnju astronomske stanice i zbog jako malo svetlosnog zagađenja. Kada se pogleda karta jačine svetlosnog zagađenja, bukvalno nije bilo nikakvog efekta u tom smislu. Vremenom je malo poraslo svetlosno zagađenje, tako da su sada uslovi malo lošiji nego što su bili i trenutno su na granici onoga što se smatra prihvatljivim za izgradnju parkova noćnog neba", govori Vukotić.
- Rado primaju goste -
Zaljubljenici u astronomiju često pokazuju interesovanje da ovaj objekat posete. Poseta jeste moguća, ali uz dogovor s nekim astronomsko-amaterskim društvom koje bi organizovalo dolazak grupe. Za posetioce se obično organizuje obilazak paviljona s manjim teleskopom, razgovor sa zaposlenima i projekcija filma ili prezentacije u učionici.
Paviljon s automatizovanom kupolom u kom se nalazi veliki teleskop nije otvoren za posete zbog visoke osetljivosti instrumenata.
"Kad ljudi dođu u posetu, hteli bi da gledaju kroz teleskope. Mi nemamo teleskope za tu namenu pošto su svi prijemnici ovde kamere. Nemamo okulare da bismo gledali okom kao što se gleda, recimo, kroz neki manji amaterski teleskop. Zašto je to tako? Kamere prikupljaju svetlost s nebeskih objekata po nekoliko minuta, za razliku od oka koje to čini u desetom delu sekunde. Ovo nam omogućava da se uoče i tamniji objekti", objašnjava Vukotić.
Mežutim, na sajtu vidojevica.aob.rs javno je dostupna slika neba iznad stanice koja se "all-sky" kamerom snima dvadeset i četiri sata dnevno.
"Na desnoj strani sajta vide se trenutni podaci s meteo-stanice, vremenski uslovi i prilike, a s leve strane može da se otvori all-sky kamera i da se vidi kako je protekla noć, da li je bilo oblaka i da li su se desile neke pojave na nebu, na primer da li je neki meteor ostavio sjajan trag", kaže Vukotić.
- Daljinsko upravljanje -
Za nesmetan rad stanice neohodno je da tu uvek boravi neko od tehničara i redovno proverava opremu. U oktobru je veća količina snega prekinula kabl za internet pa je bio izazov brzo rešiti problem kako veza za naučnicima ne bi bila u dugom prekidu.
"Na teleskopima se radi u daljinskom režimu. Kolege sa opservatorije u Beogradu i njihovi saradnici iz inostranstva posmatraju kroz ove teleskope preko internet konekcije i onda kasnije ta posmatranja obrađuju, analiziraju i koriste za svoje naučne radove", dodaje Vukotić.
Snimci se koriste i za izradu fotografija.
"Ono što teleskopima snimimo upotrebljava se da se naprave slike nebeskih objekata u živim veštačkim bojama. Zbog osetljivosti prijemnika najbolje je da prijemnici budu monohromatski, odnosno da snimaju samo crno-belo. Onda možemo da snimimo slike u filterima na više talasnih dužina, pa da ih onda objedinimo u jednu sliku i veštački dodamo boje. To je način na koji možemo da vidimo raspored raznih materija unutar objekata, na primer, gasa, zvezda i oblaka međuzvezdane prašine", govori Vukotić.
