BEOGRAD (AA) - U Srbiji se povrće gaji na 150.000 hektara, od čega se veliki deo prodaje u Beogradu na najvećoj pijaci - Veletržnici, značajan deo se izvozi, određene količine se i uvoze, a kao velika razvojna šansa vidi se udruživanje proizvođača, uzgoj novih vrsti povrća, ali i izvoz na nova tržišta, piše Anadolu Agency.
Od ukupno 150.000 hektara, svega 10.000 hektara se nalazi u zaštićenom prostoru, što nije velika površina, ali je dovoljno da Srbija ima viškove u proizvodnji, objašnjava za AA sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.
"Oko 112 miliona dolara je vrednost izvoza iz Srbije i tu su uglavnom najzastupljenije sveže i sušene pečurke, sa vrednošću preko 20 miliona dolara godišnje", kaže Bogunović, ističući da je najveće tržište za ta dva proizvoda uglavnom Evropska unija i to - najviše Italija, Francuska i Nemačka.
Sledi sveža paprika, koja se izvozi u vrednosti većoj od devet miliona dolara. U iznosu od devet miliona dolara se izvoze i mešavine smrznutog povrća, kao i svež paradajz u vrednosti od oko pet miliona dolara godišnje.
Iz Srbije se izvozi i smrznuta boranija (u vrednosti oko devet miliona dolara) i grašak (oko osam miliona dolara), ali za boraniju i grašak varira vrednost izvoza od deset do 15 odsto godišnje.
- Paprika i paradajz iz Srbije i u regionu -
"Kada govorimo o paprici i paradajzu, onda Ruska Federacija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, i boranija isto u Rusku Federaciju, ali isto tako i u Mađarsku i Makedoniju, a imamo izvoz i graška, on ide u Mađarsku, Rumuniju, Hrvatsku. Takođe, u Rumuniju izvozimo i smrznutu boraniju. To su uglavnom tržišta na koja najviše izvozimo", ističe.
Takođe, Srbija određene količine povrća i uvozi, uglavnom kada u zemlji nije sezona. Najviše se uvozi paradajz i to iz Albanije i Makedonije, kao i Holandije, a u vrednosti od oko 17 miliona dolara godišnje.
"Takođe, dosta uvozimo i pasulja, najviše iz Kirgistana i Kine, to je negde vrednost uvoza više od devet miliona dolara i dosta uvozimo i krompira, negde vrednost preko četiri miliona dolara", rekao je on.
Upitan koliko je isplativ uzgoj povrća u Srbiji, Bogunović odgovara da se to promenilo u odnosu na prošlost kada je bilo dovoljno samo proizvesti nešto.
"Ustanovljeno je da više nije dovoljno samo proizvesti nešto, već je važno da to što proizvedete ima sve standarde koji se traže, a danas svi veliki kupci traže sve velike standarde koji maltene postoje za tu oblast, tako da se zaštite i oni sami, s obzirom da je zaštita potrošača veoma jaka svuda u svetu i onda morate imati vi kao onaj ko nudi tu robu sve te standarde", objašnjava Bogunović.
Pored standarda i kvaliteta, jako je važno imati odgovarajući sortiment.
"Nažalost, mi ne pratimo u Srbiji dovoljno sve te nove sorte i uglavnom dobar deo gubitka tržišta koji smo pretrpeli u nekim biljnim vrstama je uslovljen upravo time što nismo na vreme odreagovali i uveli neke nove biljne vrste. Samim tim izgubili smo konkurentnost na tržištu, tako da je to proces koji sada treba malo više inicirati i pogurati i mi ćemo kao PKS malo više raditi na tom polju u narednom periodu", dodaje.
Onaj koji više ulaže može da očekuje i veću zaradu, veći profit, a sasvim je sigurno da onaj ko radi sa punom primenom agrotehnike, po najmodernijim tehnologijama i metodama proizvodnje, koji je u svoju proizvodnju uveo sve standarde koji su danas moderni i koji se traže, on će sasvim sigurno naći svoje tržište i svog kupca i moći će da ostvari dobru cenu, za razliku od onih koji ne prate to, koji nemaju dovoljne količine, koji ne mogu da ostvare kontinuitet u proizvodnji, oni neće moći da izađu na tržišta, pogotovo ne sami.
"Kod nas, nažalost, svedoci smo da udruživanje nije baš tako popularno, ali vidimo neke pozitivne trendove u prethodnom periodu, pa se nadamo da će malo taj zadrugarski pokret da zaživi i da će proizvođači malo više obratiti pažnju da dolaze neka nova vremena, da su neka nova tržišta, novi zahtevi gde da biste opstali ipak ako niste dovoljno veliki, teško da možete sami", zaključuje Bogunović.
Povrće koje se uzgaja u Srbiji uglavnom ide na zelene pijace, a najveća takve vrste u Srbiji nalazi se na Novom Beogradu, poznata po tome što radi non-stop. Na Veletržnici Beograd posluje više od 500 trgovaca i raspolaže sa ukupno 866 prodajnih mesta.
- Od uzgoja i prodaje na veletržnici teško se živi -
Oni koji sami uzgajaju povrće i prodaju ga na toj veletržnici ističu da od toga može da se živi, ali teško.
Jedna od njih je i Gordana Blagojević iz okoline Leskovca, koja sa svojom porodicom proizvodi paprike, paradajz, krastavac, luk i krompir. Ona na Veletržnicu dođe oko tri sata ujutru i ostaje do kasno uveče, a sinovi joj dovoze robu svake večeri.
Upitana kako živi od uzgoja i prodaje povrća, Blagojević odgovara da i nije baš isplativ biznis u pitanju.
"Pa i ne baš, zato što su sredstva skupa i đubriva skupa i prevoz, gorivo je baš dosta skupo, ima tu troškova puno - ulaz u pijacu, radnici i tako", navodi ona.
Međutim, pošto na ovoj pijaci prodaje više od 20 godina, ima svoje kupce koji dolaze "samo kod nje", što joj omogućava "koliko-toliko skroman život".
Sa njom je saglasan i Slobodan Živanović iz Dobanovaca koji ima "sitnu proizvodnju" zeleniša, mladog luka, peršun lista, celera.
On ocenjuje da kako vreme odmiče, sve manje se isplati proizvodnja, zato što dosta sredstava treba da se uloži za proizvodnju, obradu zemljišta, gorivo, prskanje, zaštita od raznih buba i navodnjavanje, pogotovo kad je suša.
"Više se isplati trgovati nego proizvoditi u zadnje vreme. Jako su velike i dažbine i velika su i ulaganja. Sam rad nije vrednovan kao što je to bilo ranije", kaže.
Ipak, kao prednost ističe to što na Veletržnici ima veći sloj kupaca.
"Ima dosta ljudi koji uzimaju za restorane, ima dosta firmi koje se bave veleprodajom, u zadnje vreme dosta građana dolazi za zimnicu da kupuju, ima nešto malo marketa i radnji privatnih koje kupuju i naravno piljari koji rade po pijacama i prepodaju robu i tako. Ima veći izbor nego na nekoj drugoj pijaci, veći izbor trgovaca, odnosno više trgovaca nego što bi bilo na nekoj manjoj pijaci", dodaje.
- Za izvoz isplative nove sorte povrća -
Živanović primećuje da bi "vrlo lepo bilo" da se oforme zadruge proizvođača, ali i ulaže u nove sorte povrća koje su isplative za izvoz.
"Mislim da to država u zadnje vreme i stimuliše i mislim da bi bilo dosta interesantno ulagati u tu fazu, znači udruživanje proizvođača i plasiranje proizvoda, pogotovo nekih sortnih proizvoda koji su deficitarni i isplativi za izvoz", kaže on.
Da je lakše prodavcima nego proizvođačima misli Dragan Nikolić iz Batajnice, koji na Veletržnici provede od 10 do 12 sati dnevno.
"Isplati se, ne isplati se, to radim, drugi posao nemam. Kod proizvođača je problem, a kod nas (prodavaca), mojih je pet dinara bila cena 50 ili 100 dinara, tako da ja ništa ne gubim", kaže.
Cene na Veletržnici manje su i za 100 dinara u odnosu na druge manje pijace, prodavnice i supermarkete. Mladi crni luk košta oko 200 dinara, beli luk je 130 dinara, paradajz i paprika oko 100 dinara, boranija oko 90 dinara.
Dušica Bogdanović iz Grocke na Novi Beograd dođe s vremena na vreme, jer joj je daleko, ali je isplativije u odnosu na druge prodavnice.
"Recimo kod nas ovakva paprika kao što sam ovde uzela košta 130, 150 dinara, a ovde je 80 dinara", kazala je ona.
Zoran Popović sa Novog Beograda na Veletržnici je bar jednom nedeljno.
"Mnogo je isplativije doći, evo sad sam baš gledao paprike ovde na početku kad sam ušao je bila 60 dinara, a na Zemunskoj pijaci 100, 120, 140, 160 dinara i onda dolazim ovde. Imam četiri prevoza i onda mi je lako doći. Jeftinije je i u odnosu na supermarkete, a i imate i veći izbor", kaže on.
Kao veliki potencijal za proizvođače u Srbiji, ministar nedavno ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović vidi i u izvozu u Indiju i Egipat, što će, kako je naveo "uskoro otvoriti jedno od najvećih svetskih tržišta za proizvođače iz Srbije".
