Sanja Janackovic
06 Januar 2023•Ažuriranje: 06 Januar 2023
Da bi običaje koji su nasledili od roditelja, baka i deka preneli na svoju decu i unuke, mnoge Nišlije Badnji dan započinju odlaskom po badnjak u šumu gde biraju najbolju granu koju će večeras uneti u dom. Na brdu iznad sela Suvi Do, u blizini Niša, ekipa Anadolu Agency (AA) srela je na desetine ljudi i dece koji uz poštovanje tradicije pripremaju jedan od omiljenih praznika.
Uoči najradosnijeg Božića, svi dele dobro raspoloženje i jedni drugima čestitaju novogodišnje praznike.
“Kao i svake godine, tradicionalno dolazimo da sečemo badnjak sa decom, porodično. Krećemo ujutru rano, deca su ranoranioci i ovo im je omiljeni deo praznika. Išao je deda, otac, tako i ja sad sa sinovima i bratancem”, govori Miodrag Đokić iz Niša.
Neki građani u seču dolaze sa prijateljima.
- Različiti običaji -
“Dolazim sa društvom da ispoštujem tradicionalni srpski običaj. Jednostavno, to je i prilika da se okupimo, budemo tu svi zajedno. Mislim da je bitno da negujemo taj duh zajedništva jer nas to ispunjava, čini srećnim i nekako nam daje podstrek za dalje, da budemo bolji, uspešniji i u ovu godinu krenemo zdraviji“, govori Nikola Ljubisavljević iz Niša.
Svako seče prema običajima naučenim od svoje porodice, a oni se razlikuju od kraja do kraja, pa i od sela do sela.
“Treba da se dođe ujutru rano pre svitanja. Prekrsti se tri puta, kaže se – dobro jutro, badnjače. Onda pristupimo činu sečenja. Trebalo bi da se to završi iz tri pokušaja. Badnjak se nosi kući da bismo ga potom, kasnije, popodne, palili u lokalnoj crkvi”, priča Nikola.
Grana hrasta se može zapaliti u kod kuće. Hrast je važio za sveto drvo još kod Starih Slovena, tako da se može reći da se za Badnji dan vezuje mnogo paganskih običaja punih simbolike kojima je crkva vremenom dala značenje. Većina rituala povezuje se sa porodičnim kultom ognjišta, pa tako vatra badnjaka, na primer, simboliše toplinu porodice i vere.
- Skromno slavlje uz posnu trpezu -
Praznik se, prema običaju, slavi skromno, uz posnu trpezu i pogaču česnicu sa novčićem. Na skromnost ove godine u božićnoj poslanici podsetio je i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.
“Draga deco duhovna, rođenje Hristovo je oduvek i od svih poštovano i kao porodični praznik, praznik domaćeg ognjišta i njegove topline. Zato je pogrešno da se na Badnje veče, u predvečerje radosnog praznika, ne dočekuje Bogomladenac, koji je predvečni Bog i dete nas radi rođeno, u domaćoj atmosferi koja preko badnjaka, rasute slame i svega ostaloga podseća na skromnu pećinu u kojoj je on, najsmireniji među smirenima, rođen, povijen i u najobičnije jasle položen i da se umesto toga po ulicama i trgovima slavi na polupaganski način u polupijanoj atmosferi“, naveo je patrijarh.
Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar Božić slave 7. januara. Božić se praznuje kao dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Vernici ovaj praznik slave u krugu porodice i on traje tri dana.
