Nebojša Petrovic
08 Decembar 2020•Ažuriranje: 08 Decembar 2020
Nebojša Petrović
Proslavljeni napadač Hajduka i Crvene zvezde Miloš Bursać smatra da je kvalitet igrača kojima trenutno raspolažu Boro Primorac i Dejan Stanković daleko ispod onog koji je svojevremeno krasio dva njegova bivša kluba.
"Gledao sam Zvezdu protiv Hofenhajma i drago mi je da se plasirala u nokaut fazu Lige Evrope, ali osim Bena, nema u njenoj ekipi igrača koji bi privukao moju pažnju. Dodao bih samo Rodića i Kataija, koji nisu bili u timu, a veoma mi se dopadaju. Kada su spremni, oni su udarne igle Crvene zvezde. Kada je reč o poziciji koja je bila moja uža specijalnost, šteta što Pavkov ima tolike oscilacije sa formom. Očekivao sam posle one partije sa Liverpulom da postane vedeta tima i da stekne status standardnog prvotimca. Falćineli i Boaći nisu loši napadači, ali ni Boaći nema taj kontinuitet koji je neophodan svakom pravom golgeteru. U svakom slučaju, želim crveno-belima mnogo sreće u daljem toku sezone i da joj žreb podari što lakšeg rivala u narednoj rundi takmičenja“, rekao je za Anadolu Agency (AA) Bursać.
Hajduk već duže vreme ne gaji nikakve evropske ambicije, a sada mu ni na domaćem frontu ne cvetaju ruže.
"Slabo igraju, to je strašno. Žao mi je što su Splićani dospeli u tu situaciju. Mijo Caktaš je jedini igrač koji vredi, to nije dovoljno za neke veće domete ni u hrvatskoj ligi, a kamoli na evropskoj sceni. Pratio sam utakmicu sa Lokomotivom, dao je oba gola i praktično solo-partijom obezbedio Hajduku sva tri boda. Sada je pogodio mrežu i u derbiju sa Rijekom. Očigledno je da poseduje veliki kvalitet, ali Hajdukovi navijači zaslužuju da imaju bar tri ili četiri takva igrača u timu. Žao mi je zaista, Hajduk je moj klub. Često sam u Splitu, tamo mi žive bivša supruga i kćerka Monika. Čujem se često sa Šurjakom, Miljušem... Voleo bih da Splićani što pre stanu na noge i ponovo postanu ozbiljan konkurent za trofeje u Hrvatskoj“, istakao je Bursać.
Ostao je u sjajnim odnosima sa svim bivšim saigračima iz Hajduka i Crvene zvezde.
"Zoran Varvodić me zove svakog 23. juna i prvi mi čestita rođendan. U principu, Hajdukovci me više zovu nego Zvezdaši. Čak i Zoran Vulić, sa kojim sam imao onu neprijatnu situaciju 1992. godine. Igrao sam za Lion, on za Nant, sreli smo se pre utakmice i baš sam se obradovao kad sam ga video. Rekao sam 'gde si Vule majstore', on je okrenuo glavu i nije hteo da se pozdravi. Sad smo super, videli smo se u Splitu, ispričali. Zvao me je na kafu, izvinio se. Teška su vremena bila, donekle ga i razumem. On i Aljoša (Asanović, op.a.) su bili tako malo specifični. Ali nisam im ništa zamerio. Ostao sam u dobrim odnosima sa svim igračima iz bivše 'Juge'. Dvojici sam čak spasao i život. Slobi (Slobodanu, op.a.) Maroviću kad smo bili na turniru u Nemačkoj i kad je mogao da podleti pod tramvaj i Meši (Mehmedu, op.a.) Baždareviću kad se davio u Resifeu. Dohvatio sam ga za kosu i izvukao iz vode“, pričao je Bursać.
Nekadašnji centarfor ”bilih” i ”crveno-belih” danas je ponosni otac petoro dece.„Iz prvog braka sa Editom Perković, nekadašnjom rukometašicom splitske Dalme, imam sina Marka i kćerku Moniku, a iz drugog braka sa Darijom Petković imam tri predivne kćerkice – Bjanku i bliznakinje Katju i Lunu. Monika je dobila ime po teniskoj šampionki Moniki Seleš, a Marko po Van Bastenu. Holanđanin je bio moj tip igrača, mnogo sam voleo njegov stil igre i način na koji je davao golove. Marko je jedno vreme igrao u Hajduku, sada živi u Barseloni, završio je sportsko pravo i voleo bi da se vrati za Beograd i da radi u pravnoj službi Crvene zvezde. Igrao sam protiv Zika, Platinija… Ipak, Maradona je neka druga dimenzija. Sreli smo se u Španiji kada je nastupao za Sevilju, a ja za Seltu. Tu nema pripreme, nema taktike, striktne markacije. Igraš i šta ti bog da“, kazao je Bursać.
